<< Nazad

PREDUZETNICI

UPUTSTVA ZA OSNIVANjE

Pokretanje postupka registracije:

Postupak registracije pokreće se podnošenjem registracione prijave Agenciji (neposredno u sedištu APR u Beogradu, u nekoj od organizacionih jedinica APR, u opštinama sa kojima Agencija ima zaključen sporazum ili poštom), a može biti pokenut i po službenoj dužnosti ako je takva registracija predviđena zakonom ili kada je to u javnom interesu.

Ako postupak pokreće stranka, prijava se podnosi na propisanom obrascu ili ako obrazac nije propisan - u formi podneska u kom se navode podaci o:

• nazivu registra kome se prijava podnosi (Registar privrednih subjekata)
• predmetu i vrsti registracije
• podnosiocu prijave (ime, prezime, matični broj/broj pasoša za stranca, adresa)
• načinu dostavljanja odluke Registratora (poštom na označenu adresu ili ličnim preuzimanjem u sedištu APR u Beogradu ili nekoj od organizacionih jedinica).

Pri tome, registraciona prijava osnivanja je propisana, te se podnosi na propisanom obrascu (JRPPS). Dakle, prijava osnivanja podneta u formi podneska, umesto na propisanom obrascu, uvek će biti odbačena.

Registracione prijave promene i brisanja nisu propisane, ali se u odeljku Obrasci mogu pronaći ponuđeni obrasci koji olakšavaju registraciju. Treba voditi računa da se prilikom podnošenja registracione prijava promene uvek podnosi prva strana prijave (Obavezni podaci) koja sadrži polja za upis svih gore pobrojanih (1-4) obaveznih podataka, a da se uz nju prilažu i odgovarajući dodaci u zavisnosti od vrste promena koje se prijavljuje za registraciju. Pri tome, bitno je odabrati odgovarajući dodatak, tako da podaci upisani u dodatku budu u saglasnosti sa dokumentacijom koja se prilaže uz registracionu prijavu. Nikada nemojte prilagati prazne dodatke za one promene koje ne želite da registrujete.

Ovlašćeni podnosilac

Kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, podnosilac prijave mora biti ovlašćen za njeno podnošenje.

A) Podnošenje registracione prijave osnivanja

Podnosilac registracione prijave osnivanja može biti:

• fizičko lice - preduzetnik
• lice koje punomoćjem ovlasti preduzetnik.

Napomena:

• Ukoliko punomoćje za podnošenje registracione prijave preduzetnik daje licu koje nije advokat, njegov potpis kao vlastodavca mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Ukoliko se punomoćje za podnošenje registracione prijave daje advokatu, potpis vlastodavca ne mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Kada je podnosilac registracione prijave punomoćnik – advokat, on može ovlastiti drugog advokata za podnošenje prijave (zameničko punomoćje), osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio.

Punomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio. Punomoćnik advokat mora obavezno staviti svoj pečat na dostavljenu registracionu prijavu.

Punomoćje za podnošenje registracione prijave mora biti priloženo pri podnošenju registracione prijave.

B) Podnošenje registracione prijave promene

Podnosilac registracione prijave promene može biti:

• preduzetnik,
• registrovani prokurista,
• registrovani poslovođa,
• lice koje punomoćjem ovlasti preduzetnik

Napomena:

• Ukoliko punomoćje za podnošenje registracione prijave preduzetnik daje licu koje nije advokat, njegov potpis kao vlastodavca mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Ukoliko se punomoćje za podnošenje registracione prijave daje advokatu, potpis vlastodavca ne mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Kada je podnosilac registracione prijave punomoćnik – advokat, on može ovlastiti drugog advokata za podnošenje prijave (zameničko punomoćje), osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio.

Punomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio. Punomoćnik advokat mora obavezno staviti svoj pečat na dostavljenu registracionu prijavu.

Punomoćje za podnošenje registracione prijave mora biti priloženo pri podnošenju registracione prijave.

V) Podnošenje registracione prijave brisanja

Podnosilac registracione prijave brisanja može biti:

• preduzetnik,
•  lice koje punomoćjem ovlasti preduzetnik.

Napomena:

• Ukoliko je punomoćje za podnošenje registracione prijave daje preduzetnik licu koje nije advokat, njegov potpis kao vlastodavca mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Ukoliko se punomoćje za podnošenje registracione prijave daje advokatu, potpis vlastodavca ne mora biti overen od strane organa nadležnog za overu potpisa.
• Kada je podnosilac registracione prijave punomoćnik – advokat, on može ovlastiti drugog advokata za podnošenje prijave (zameničko punomoćje), osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio.

Punomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, osim ako je vlastodavac u punomoćju drugačije odredio. Punomoćnik advokat mora obavezno staviti svoj pečat na dostavljenu registracionu prijavu.

Punomoćje za podnošenje registracione prijave mora biti priloženo pri podnošenju registracione prijave.

Odlučivanje Registratora po prijavi

Rok za odlučivanje o prijavi je pet dana od dana prijema prijave. Kada se prijava podnosi poštom, kao datum i vreme njenog podnošenja, uzimaju se datum i vreme prijema prijave u Agenciji, a ne datum predaje pošti.

Ukoliko su ispunjeni uslovi za registraciju Registrator donosi rešenje kojim se prijava usvaja i svoju odluku objavljuje u odeljku Pretraga podataka. Istovremeno sa donošenjem rešenja objavljuju se i registrovani podaci i dokumenta.

Ukoliko Registrator utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za registraciju iz člana 14. stav 1. tačka 1, 3 i 4 u smislu da:

• nije nadležan za postupanje po prijavi ili
• da podatak ili dokument nije predmet registracije ili
• da je podatak ili dokument čija se registracija zahteva već registrovan,

donosi rešenje kojim odbacuje prijavu. Reč je o situacijama u kojima tražena registracija ne može uopšte biti izvršena, pa je donošenjem ovakovog rešenja postupak okončan bez mogućnosti da podnosilac uz dostavljanje neke dopunske dokumentacije utiče na drugačiji ishod postupka.

Ako Registrator utvrdi da nisu ispunjeni ostali uslovi iz člana 14. stav 1. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS“ br. 99/11) donosi rešenje kojim odbacuje prijavu i utvrđuje koji uslovi za registraciju nisu ispunjeni.
Ako podnosilac u roku od 30 dana od dana objavljivanja ovog rešenja podnese:

• novu registracionu prijavu za registraciju podataka o čijoj registraciji je odlučeno tim rešenjem (pri čemu je bitno da nova prijava bude podneta u celosti, a ne samo pojedini delovi prijave, budući da je reč o novom zahtevu za registraciju),
• dostavi eventualno nedostajuću i/ili ispravljenu dokumentaciju (ukoliko je u rešenju o odbacivanju navedeno koja dokumentacija nije priložena i/ili koji su nedostaci priložene dokumentacije)
• i plati polovinu od iznosa propisane naknade za registraciju koja je predmet prijave (pri čemu će ovaj iznos uvek biti naveden u obrazloženju rešenja o odbacivanju),

zadržava pravo prioriteta odlučivanja zasnovano podnošenjem prijave odbačene u skladu sa napred navedenim.

Ukoliko podnosilac odluči da koristi pravo prioriteta, potrebno je da u novoj registracionoj prijavi na prvoj strani obavezno navede broj prethodno odbačene prijave. Na ovaj način podnosilac se poziva na pravo prioriteta što je veoma bitno, jer u suprotnom Registrator dostavljenu prijavu može posmatrati kao potpuno nov zahtev, u kom slučaju će prijava najverovatnije biti odbačena (zbog nedovoljne naknade i/ili nedostajuće dokumentacije).

Dostavljanje pismenog otpravka odluke Registratora (rešenja)

Dostavljanje pismenog otpravka odluke Registratora vrši se na izričit zahtev podnosioca prijave. Ovo znači da podnosilac u prijavi mora da zahteva dostavljanje odluke Registratora i da odabere jedan od ponuđenih načina dostave. Ukoliko ovo ne učini, pismeni otpravak odluke Registratora neće biti dostavljen, a podnosilac će sa sadržinom odluke moći da se upozna u odeljku Pretraga podataka (za konkretno izabranu preduzetničku radnju pogledati „Odluke Registratora“).

Načini na koje se vrši dostavljanje pisanog otpravka odluke Registratora su sledeći:

• poštanskom pošiljkom, na registrovanu adresu za prijem pošte preduzetnika,
• poštanskom pošiljkom, na adresu sedišta preduzetnika (ako adresa za prijem pošte nije registrovana),
• preuzimanjem u sedištu Agencije,
• preuzimanjem u nekoj od oganizacionih jedinica Agencije,
• preuzimanjem u opštinskoj kancelariji i
• poštanskom pošiljkom na adresu podnosioca.

Žalba na odluku Registatora

Protiv odluka Registratora žalbu može podneti podnosilac prijave.

U žalbi se obavezno navodi broj i datum odluke koja se žalbom pobija, razlozi pobijanja, identifikacioni podaci o podnosiocu žalbe i potpis podnosioca žalbe.

Žalba se podnosi ministru nadležnom za položaj privrednih društava i drugih oblika poslovanja, preko Agencije, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke.

Ako podnosilac prijave izjavi žalbu na rešenje kojim je zahtev za registaciju odbačen, uz utvrđivanje uslova koji nisu bili ispunjeni i istovremeno otkloni nedostatke utvrđene rešenjem, smatraće se da radnje preduzete radi otklanjanja utvrđenih nedostataka nisu ni preduzete, odnosno nastaviće se postupak po žalbi. Ovo znači da podnosilac uz žalbu ne može dostaviti nedostajuću ili ispravljenu dokumentaciju, odnosno da ona neće biti uzeta u obzir ako je dostavljena uz žalbu.

Ako Registrator utvrdi da je žalba neblagovremena, nedopuštena ili izjavljena od neovlašćenog lica, odbaciće žalbu svojim rešenjem.
Ako Registrator utvrdi da je žalba osnovana, izmeniće pobijanu odluku ili staviti van snage rešenje o odbacivanju prijave i doneti rešenje o usvajanju prijave.

Ako Registrator u roku od pet dana od dana njenog prijema, žalbu niti odbaci niti usvoji, bez odlaganja je dostavlja nadležnom ministru.
Ministar o žalbi odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe u ministarstvu.

Ispravka greške

Ako je prilikom registracije načinjena greška u pisanju, računanju ili druga očigledna greška, Registrator će, u roku od pet dana od dana saznanja za grešku ili od dana podnošenja zahteva za ispravku, izvršiti ispravku greške u registru i o tome doneti zaključak.

Ako Registrator, odlučujući o zahtevu za ispravku greške, utvrdi da greška nije načinjena, donosi rešenje kojim se zahtev odbija kao neosnovan.

Dobijanje izvoda iz Registra privrednih subjekata

Za dobijanje izvoda iz Registra privrednih subjekata potrebno je podneti:

• zahtev za izvod (može se dobiti uz naknadu u Agenciji i organizacionim jedinicama Agencije ili besplatno preuzeti iz odeljka Obrasci)
• dokaz o uplati naknade za izdavanje izvoda o registrovanom preduzetniku (visina naknade). 

Zahtev za izvod može da podnese bilo koje fizičko lice, a izvod se odmah dobija u Agenciji.

Poslovno ime i rezervacija naziva

A) Poslovno ime

Zakonom o privrednim društvima propisano je da preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom.

Pravila kojima je Zakon uredio naziv i poslovno ime su veoma važna budući da poslovno ime koje ne ispunjava zakonom propisane uslove ne može biti registrovano i često predstavlja razlog za odbačaj prijave za registraciju, naročito prilikom osnivanja, pa preporučujemo da sledeća uputstva pažljivo proučite pre podnošenja registracione prijave:

• Poslovno ime obavezno sadrži: ime i prezime preduzetnika, opis pretežne delatnosti, oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ i sedište, a može da sadrži i poseban naziv kao i oznake kojima se bliže određuje predmet poslovanja preduzetnika.
• Poslovno ime ne može da bude takvo da vređa moral, da izaziva zabludu u pogledu pravne forme. Ovo znači da oznaka pravne forme u poslovnom imenu mora da odgovara stvarnoj pravnoj formi subjekta (odnosno ne sme da upućuje na neku drugu pravnu formu). Takođe, poslovno ime ne može da sadrži pogrdne  i slične reči.
• Poslovno ime je na srpskom jeziku, na ćiriličnom ili latiničnom pismu.
• Poslovno ime i prevodi poslovnog imena, mogu da sadrže naziv Republike Srbije ili njene teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, kao i njihove pridevske oblike uz prethodnu saglasnost nadležnog organa. Takođe, mogu da sadrže i naziv strane države ili međunarodne organizacije i njihove pridevske oblike uz saglasnost nadležnog organa te države ili međunarodne organizacije.
• Naziv preduzetnika može biti na stranom jeziku, može da sadrži pojedine strane reči ili karaktere, na latiničnom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske brojeve. Važno je uočiti da se ova mogućnost odnosi samo na naziv, ali ne i na celo poslovno ime subjekta registracije.
• Naziv preduzetnika može da sadrži lično ime drugog fizičkog lica uz njegovu saglasnost, odnosno saglasnost njegovih zakonskih naslednika ukoliko je to lice umrlo.
• Naziv ne može da izaziva zabludu u pogledu delatnosti preduzetnika, kao i u pogledu pravne forme.
• Preduzetnik može u poslovanju da koristi i prevod poslovnog imena ili prevod skraćenog poslovnog imena na jeziku nacionalne manjine ili stranom jeziku (pri čemu se naziv ne prevodi). Ukoliko preduzetnik želi da koristi prevod poslovnog imena ili skraćenog poslovnog imena u svom poslovanju, potrebno je da i te prevode registruje.
• Pored poslovnog imena, preduzetnik može da koristi i skraćeno poslovno ime, pod istim uslovima pod kojim koristi i poslovno ime i ono obavezno sadrži: ime i prezime preduzetnika, oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ i naziv. Dakle, ime i prezime preduzetnika, oznaka pravne forme i naziv su obavezni elementi skraćenog poslovnog imena preduzetnika. Pri tome, naziv u skraćenom poslovnom imenu mora biti identičan nazivu u poslovnom imenu i ne mogu se koristiti skraćenice naziva, akronimi i slično.
• Poslovno ime ne može da izaziva zabludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika, Ovo znači da  pretežna delatnost u poslovnom imenu preduzetnika ne može da bude navedena kao: uslužna radnja, zanatstvo, zanatske usluge, zanatska radionica, uslužna agencija, agencija za intelektualne usluge, proizvodnja, proizvodno zanatska radnja , ili:: SZR, STR, SUR, ZTPUR i sl.
• Opis pretežne delatnosti koji se navodi u poslovnom imenu, mora biti u skladu sa opisom  delatnosti koja se registruje kao pretežna delatnost preduzetnika i ne može da izaziva zabludu, kao i njegov naziv, u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika. Na primer: ako je pretežna delatnost preduzetnika:  9523  Popravka obuće i predmeta od kože,  ta delatnost u poslovnom imenu može biti opisana na isti način (popravka obuće i predmeta od kože) ili npr.: popravka obuće, obućarska radionica, obućar, obućarske usluge i sl.
• Ako preduzetnik, pored pretežne delatnosti, obavlja i druge delatnosti, njegovo poslovno ime može da sadrži (pored opisa delatnosti koju će obavljati kao pretežnu) i preciazan ili manje precizan opis tih drugih delatnosti, ako preduzetnik te delatnosti može da registruje (primer: Popravka obuće, trgovina, prozvodnja i prevoz, Popravka obuće, ugostiteljstvo, trgovina i građevinarstvo, Popravka obuće i menjački poslovi, Studio za strane jezike i iznajmljivanje vozila itd.). Naravno, ovo nije moguće u slučaju ako je posebnim propisom  određeno da: 1.  preduzetnik ne može da obavlja određenu delatnost (delatnost škola za vozače, advokatska delatnost, delatnost ustanova),  2. delatnost može da se obavlja samo kao pretežna (primer: taksi prevoz),  3. delatnost može da se obavlja kao jedina (primer: zastupnik u osiguranju), ili 4. da nije priložena prethodna saglasnost, ako je to propisano (primer: promet i popravljanje oružja i municije,...).
• Ako opis šifre delatnosti koja se registruje kao pretežna, obuhvata više različitih poslova i aktivnosti, u poslovnom imenu se precizno navodi samo onaj posao, odnosno aktivnost koju će preduzetnik obavljati. Primer: šifra  69.10  Pravni poslovi (sadrži: advokatske poslove koji se ne registruju u RPS i – ostale pravne poslove koji obuhvataju aktivnosti -  veštaka, stečajnih upravnika, izvršitelja itd,  koji se registruju u RPS i njihova registracija je uslovljena izdavanjem prethonog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa),
• Najzad, poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od poslovnog imena drugog preduzetnika, tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom, Ovo pravilo je naročito važno, budući da je odredbom člana 14. stav 1. tačka 8. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre propisano da po prijemu prijave Registrator proverava da li je u registru koji postupa po prijavi pod istim nazivom već registrovano drugo pravno lice ili preduzetnik, ili je već podneta prijava za registraciju pod istim nazivom, ili je već rezervisan u skladu sa ovim zakonom, odnosno da li je naziv određen u skladu sa zakonom. Ukoliko postoji naziv koji je identičan ili sličan traženom nazivu, prijava će biti odbačena. Iz navedenih razloga, preporučujemo da podnosioci registracionih prijava osnivanja preduzetnika ili prijava za promenu naziva registrovanih preduzetnika, izvrše pretragu već registrovanih ili rezervisanih naziva, kako bi izbegli neželjeno odbacivanje zahteva za registraciju.

Pri tome, predlažemo da se, prilikom korišćenja  Pretrage podataka pridržavate sledećih uputstava:

• Ukoliko se željeni naziv sastoji iz samo jedne reči, preporučujemo da pretragu izvršite i za ceo i za deo naziva i ukoliko vam ovaj način pretrage ne vrati nikakve rezultate, to znači da je taj naziv slobodan. Ukoliko je, međutim, željeni naziv zauzet, imajte u vidu da dodavanje, jednog ili dva simbola (kao što su crtice, slova, razmak) neće biti dovoljno da takav naziv bude registrovan. Na primer, ukoliko postoji privredni subjekt sa nazivom BETAPREVOZ, neće biti moguće registrovati naziv     BETA PREVOZ ili BETA-PREVOZ;

• Vodite računa da se neke reči drugačije pišu, ali se isto izgovaraju, odnosno da se na jedan način pišu na srpskom i na stranom jeziku (npr. MENADŽMENT i MANAGEMENT) tako da je uvek potrebno proveriti da li se upotrebom nekog drugog slova ili rasporeda slova dobija isti rezultat, jer ako se samo drugačije piše, a isto izgovara, to može da izaziva zabunu o privrednom subjektu (npr. KOFI i COFFEE i COFEE). Takođe, ukoliko se željeni naziv sastoji iz više od jedne reči, nikada nemojte kucati u polje pretrage sve reči iz kojih se naziv sastoji. U ovakvim situacijama, preporučujemo da uzmete onaj deo naziva koji je po nečemu specifičan i da taj deo ukucate u polje pretrage pa ako vam ovaj način pretrage ne vrati nikakve rezultate, takav naziv je slobodan.

VAŽNO:  Poslovno ime preduzetnika ne mora da sadrži naziv.

B) Rezervacija naziva

Ukoliko želite da budete sigurni da će tačno određeni naziv koji želite da registrujete biti slobodan, možete se koristiti pravom rezervacije naziva, koja je propisana članom 39. i 40. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kojima je propisano da se rezervacija naziva pokreće podnošenjem prijave nadležnom registru sa dokazom o uplati naknade za rezervaciju naziva (visina naknade).

Ako su ispunjeni uslovi za rezervaciju naziva Registrator u roku od pet dana od dana podnošenja prijave izdaje potvrdu o rezervaciji naziva i rezervisani naziv unosi u bazu podataka rezervisanih naziva. Potvrda sadrži oznaku registra, broj pod kojim je prijava zavedena, datum i vreme prijave, naziv koji se rezerviše, podatke o podnosiocu prijave i podatke o visini naknade. Naziv se rezerviše u korist podnosioca prijave na rok od 60 dana od dana objave, koji se uz ponovnu uplatu naknade, pre isteka roka na koji je rezervisan, može obnoviti na naknadni rok od 60 dana. Rezervacija naziva se do isteka roka na koji je naziv rezervisan, može preneti na drugo pravno ili fizičko lice u kom slučaju Registrator potvrdu o prenosu rezervisanog naziva dostavlja licu u čiju je korist naziv rezervisan.

Pretežna delatnost

Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ broj 36/2011, 99/2011), član 4. stav 1. propisuje da privredno društvo ima pretežnu delatnost, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom, te u članu 4. stav 2. da se posebnim zakonom može usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa.

Uzimajući u obzir navedenu odredbu Zakona o privrednim društvima, privredni subjekti prijavljuju za upis u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre samo jednu, pretežnu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po samom Zakonu da ih privredni subjekt može obavljati, uz pribavljanje prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa ako je to propisano posebnim zakonom.

Sa druge strane, ukoliko privredni subjekt želi da se u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre upiše kao pretežna delatnost ona delatnost koja se može obavljati samo na osnovu prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa, dužno je da ovakvo odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa i dostavi prilikom podnošenja zahteva za upis te delatnosti u Registar (npr. proizvodnja, promet, distribucija, prerada i uskladištenje materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i životne sredine, poslovi zastupnika u osiguranju, privatna praksa, proizvodnja, promet i opravka oružja).

Odredbom člana 88. Zakona o privrednim društvima propisano je da se na delatnost preduzetnika, shodno primenjuju odredbe člana 4. ovog zakona o delatnostima društva.

Privredni subjekt za upis u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre ne dostavlja potvrdu nadležnih inspekcijskih službi o ispunjenosti uslova u pogledu prostora u kome se delatnost obavlja, osim kada je posebnim zakonom propisano da je za registraciju i obavljanje određene delatnosti potrebno pribaviti takvu potvrdu.

Iz iznetog proizilazi da privredni subjekti mogu upisati u Registar samo jednu, pretežnu delatnost, jer im je po osnovu Zakona o privrednim društvima dozvoljeno da obavljaju i druge delatnosti, s tim što sâm privredni subjekt mora voditi računa o ispunjenosti uslova za obavljanje tih delatnosti.

U vezi sa mogućnošću obavljanja svih zakonom dozvoljenih delatnosti, napominjemo i to da odredbama Zakona o privrednim društvima, a takođe ni odredbama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Službeni glasnik RS“, br. 35/2009) nije predviđena ni obaveza, niti mogućnost registracije podataka o obavljanju spoljnotrgovinskog prometa i usluga u spoljnoj trgovini i da u skladu sa tim, Registar privrednih subjekata počevši od 01.02.2012. godine ne vrši registraciju ovih podataka. Dakle, obavljanje kako pretežne tako i sporednih delatnosti u spoljnotrgovinskom prometu, nije uslovljeno registracijom u Registru privrednih subjekata. 

NAPOMENA: PREUZETO SA INTERNET PREZENTACIJE AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE www.apr.gov.rs

Sve potrebne informacije o proceduri osnivanja preduzeća/radnje, možete dobiti u Opštinskom uslužnom centru, Trg Cara Lazara BB (Objekat Kulturnog centra opštine Beočin), kao i na telefon: 021872052.