Beograd, 7. jun 2018.
Cirkularna ekonomija i formalizacija rada neformalnih sakupljača otpada osnova su nove podrške koju GIZ pruža lokalnim vlastima u Srbiji na putu ka stvaranju održivog sistema upravljanja otpadom
Održivi sistemi upravljanja otpadom
Lokalne samouprave Srbije (njih 17) moći će da računaju na podršku projekta Nemačke razvojne saradnje (GIZ) „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)”.
Sporazumi o saradnji su potpisani u četvrtak, 7. juna, a reč je o podršci koju će opštine dobiti u procesu uspostavljanja održivih sistema upravljanja otpadom u skladu sa najboljim evropskim praksama.
Do kraja 2020. godine, u izabranim regionima (Novi Sad, Lapovo i Kruševac) GIZ će pružati tehničku i stručnu pomoć lokalnim samoupravama u unapređenju sistema upravljanja otpadom u cilju ublažavanje klimatskih promena, i to primenom cirkularne ekonomije. U realizaciji aktivnosti učestvovaće 17 lokalnih samouprava: Novi Sad, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Vrbas, Beočin, Temerin, Srbobran, Žabalj, Lapovo, Batočina, Rača, Despotovac, Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Varvarin i Ćićevac.
Imajući u vidu trenutne izazove koji su pred lokalnim samoupravama u oblasti upravljanja otpadom, u naredne tri godine, projekat će obuhvatiti sledeće aktivnosti: pripremu/reviziju regionalnih planova upravljanja otpadom u odabranim regionima, izgradnju postrojenja za tretman biorazgradivog otpada, kao i unapređenje pristupa cirkularnoj ekonomiji u oblasti upravljanja otpadom, uzimajući u obzir smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Poseban fokus biće stavljen na formalizaciju rada neformalnih sakupljača otpada, njihovom uključivanju u sistem i uspostavljanju savremene prakse upravljanja otpadom, sa ciljem da se do kraja 2020. godine otvori određen broj dodantnih pristojnih radnih mesta za socijalno ugrožene grupe.
U saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) iskustva iz ova tri pilot regiona dalje će se širiti i na ostale gradove i opštine. Generalni sekretar SKGO, Đorđe Staničić rekao je da je za SKGO osim unapređenja upravljanja otpadom u ovim regionima, drugi bitan aspekt projekta integracija romske zajednice kroz rad sa neformalnim sakupljačima, naglasivši takođe da je izuzetno važno što projekat ima podršku Ministarstva zaštite životne sredine.
Klaus Šmit, vođa GIZ projekta rekao je da se nastavlja realizacija nove faze projekta koji sada već ima dugu istoriju i dodao da se moderno upravljanje otpadom ne može realizovati na tradicionalan način, već da je neophodna transformacija ka cirkularnoj ekonomiji, kao i da je SKGO pravi kanal da se dobre prakse iz ovih pilot projekata podele sa gradovima i opštinama. Naglasio je takođe da je GIZ uradio studiju o sakupljačima sekundarnih sirovina koja pokazuje njihov specifičan položaj, da predstavljaju „pionire“ cirkularne ekonomije u Srbiji i da bi bilo izuzetno loše da se njihova znanja i resursi ne iskoriste, ali i dodao da je potrebno uspostaviti sistem njihove registracije kao i da je važno formalizovati saradnju sa javno-komunalnim preduzećima.
