ПРEДУЗЕТНИЦИ

УПУТСТВА ЗА ОСНИВАЊЕ

Покретање поступка регистрације:

Поступак регистрације покреће се подношењем регистрационе пријаве Агенцији (непосредно у седишту АПР у Београду, у некој од организационих јединица АПР, у општинама са којима Агенција има закључен споразум или поштом), а може бити покенут и по службеној дужности ако је таква регистрација предвиђена законом или када је то у јавном интересу.

Ако поступак покреће странка, пријава се подноси на прописаном обрасцу или ако образац није прописан - у форми поднеска у ком се наводе подаци о:

називу регистра коме се пријава подноси (Регистар привредних субјеката)
предмету и врсти регистрације
подносиоцу пријаве (име, презиме, матични број/број пасоша за странца, адреса)
начину достављања одлуке Регистратора (поштом на означену адресу или личним преузимањем у седишту АПР у Београду или некој од организационих јединица).

При томе, регистрациона пријава оснивања је прописана, те се подноси на прописаном обрасцу (ЈРППС). Дакле, пријава оснивања поднета у форми поднеска, уместо на прописаном обрасцу, увек ће бити одбачена.

Регистрационе пријаве промене и брисања нису прописане, али се у одељку Обрасци могу пронаћи понуђени обрасци који олакшавају регистрацију. Треба водити рачуна да се приликом подношења регистрационе пријава промене увек подноси прва страна пријаве (Обавезни подаци) која садржи поља за упис свих горе побројаних (1-4) обавезних података, а да се уз њу прилажу и одговарајући додаци у зависности од врсте промена које се пријављује за регистрацију. При томе, битно је одабрати одговарајући додатак, тако да подаци уписани у додатку буду у сагласности са документацијом која се прилаже уз регистрациону пријаву. Никада немојте прилагати празне додатке за оне промене које не желите да региструјете.

Овлашћени подносилац

Када се поступак покреће по захтеву странке, подносилац пријаве мора бити овлашћен за њено подношење.

А) Подношење регистрационе пријаве оснивања

Подносилац регистрационе пријаве оснивања може бити:

физичко лице - предузетник
лице које пуномоћјем овласти предузетник.

Напомена:

Уколико пуномоћје за подношење регистрационе пријаве предузетник даје лицу које није адвокат, његов потпис као властодавца мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћника који је адвокат може замењивати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио. Пуномоћник адвокат мора обавезно ставити свој печат на достављену регистрациону пријаву.

Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

Б) Подношење регистрационе пријаве промене

Подносилац регистрационе пријаве промене може бити:

предузетник,
регистровани прокуриста,
регистровани пословођа,
лице које пуномоћјем овласти предузетник

Напомена:

Уколико пуномоћје за подношење регистрационе пријаве предузетник даје лицу које није адвокат, његов потпис као властодавца мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

В) Подношење регистрационе пријаве брисања

Подносилац регистрационе пријаве брисања може бити:

предузетник,
лице које пуномоћјем овласти предузетник.

Напомена:

Уколико је пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје предузетник лицу које није адвокат, његов потпис као властодавца мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

Одлучивање Регистратора по пријави

Рок за одлучивање о пријави је пет дана од дана пријема пријаве. Када се пријава подноси поштом, као датум и време њеног подношења, узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији, а не датум предаје пошти.

Уколико су испуњени услови за регистрацију Регистратор доноси решење којим се пријава усваја и своју одлуку објављује у одељку Претрага података. Истовремено са доношењем решења објављују се и регистровани подаци и документа.

Уколико Регистратор утврди да нису испуњени услови за регистрацију из члана 14. став 1. тачка 1, 3 и 4 у смислу да:

није надлежан за поступање по пријави или
да податак или документ није предмет регистрације или
да је податак или документ чија се регистрација захтева већ регистрован,

доноси решење којим одбацује пријаву. Реч је о ситуацијама у којима тражена регистрација не може уопште бити извршена, па је доношењем оваковог решења поступак окончан без могућности да подносилац уз достављање неке допунске документације утиче на другачији исход поступка.

Ако Регистратор утврди да нису испуњени остали услови из члана 14. став 1. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Службени гласник РС“ бр. 99/11) доноси решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени.
Ако подносилац у року од 30 дана од дана објављивања овог решења поднесе:

нову регистрациону пријаву за регистрацију података о чијој регистрацији је одлучено тим решењем (при чему је битно да нова пријава буде поднета у целости, а не само поједини делови пријаве, будући да је реч о новом захтеву за регистрацију),
достави евентуално недостајућу и/или исправљену документацију (уколико је у решењу о одбацивању наведено која документација није приложена и/или који су недостаци приложене документације)
и плати половину од износа прописане накнаде за регистрацију која је предмет пријаве (при чему ће овај износ увек бити наведен у образложењу решења о одбацивању),

задржава право приоритета одлучивања засновано подношењем пријаве одбачене у складу са напред наведеним.

Уколико подносилац одлучи да користи право приоритета, потребно је да у новој регистрационој пријави на првој страни обавезно наведе број претходно одбачене пријаве. На овај начин подносилац се позива на право приоритета што је веома битно, јер у супротном Регистратор достављену пријаву може посматрати као потпуно нов захтев, у ком случају ће пријава највероватније бити одбачена (због недовољне накнаде и/или недостајуће документације).

Достављање писменог отправка одлуке Регистратора (решења)

Достављање писменог отправка одлуке Регистратора врши се на изричит захтев подносиоца пријаве. Ово значи да подносилац у пријави мора да захтева достављање одлуке Регистратора и да одабере један од понуђених начина доставе. Уколико ово не учини, писмени отправак одлуке Регистратора неће бити достављен, а подносилац ће са садржином одлуке моћи да се упозна у одељку Претрага података (за конкретно изабрану предузетничку радњу погледати „Одлуке Регистратора“).

Начини на које се врши достављање писаног отправка одлуке Регистратора су следећи:

поштанском пошиљком, на регистровану адресу за пријем поште предузетника,
поштанском пошиљком, на адресу седишта предузетника (ако адреса за пријем поште није регистрована),
преузимањем у седишту Агенције,
преузимањем у некој од оганизационих јединица Агенције,
преузимањем у општинској канцеларији и
поштанском пошиљком на адресу подносиоца.

Жалба на одлуку Регистатора

Против одлука Регистратора жалбу може поднети подносилац пријаве.

У жалби се обавезно наводи број и датум одлуке која се жалбом побија, разлози побијања, идентификациони подаци о подносиоцу жалбе и потпис подносиоца жалбе.

Жалба се подноси министру надлежном за положај привредних друштава и других облика пословања, преко Агенције, у року од 30 дана од дана објављивања одлуке.

Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење којим је захтев за регистацију одбачен, уз утврђивање услова који нису били испуњени и истовремено отклони недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби. Ово значи да подносилац уз жалбу не може доставити недостајућу или исправљену документацију, односно да она неће бити узета у обзир ако је достављена уз жалбу.

Ако Регистратор утврди да је жалба неблаговремена, недопуштена или изјављена од неовлашћеног лица, одбациће жалбу својим решењем.
Ако Регистратор утврди да је жалба основана, измениће побијану одлуку или ставити ван снаге решење о одбацивању пријаве и донети решење о усвајању пријаве.

Ако Регистратор у року од пет дана од дана њеног пријема, жалбу нити одбаци нити усвоји, без одлагања је доставља надлежном министру.
Министар о жалби одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе у министарству.

Исправка грешке

Ако је приликом регистрације начињена грешка у писању, рачунању или друга очигледна грешка, Регистратор ће, у року од пет дана од дана сазнања за грешку или од дана подношења захтева за исправку, извршити исправку грешке у регистру и о томе донети закључак.

Ако Регистратор, одлучујући о захтеву за исправку грешке, утврди да грешка није начињена, доноси решење којим се захтев одбија као неоснован.

Добијање извода из Регистра привредних субјеката

За добијање извода из Регистра привредних субјеката потребно је поднети:

захтев за извод (може се добити уз накнаду у Агенцији и организационим јединицама Агенције или бесплатно преузети из одељка Обрасци)
доказ о уплати накнаде за издавање извода о регистрованом предузетнику (висина накнаде).

Захтев за извод може да поднесе било које физичко лице, а извод се одмах добија у Агенцији.

Пословно име и резервација назива

А) Пословно име

Законом о привредним друштвима прописано је да предузетник обавља делатност под пословним именом.

Правила којима је Закон уредио назив и пословно име су веома важна будући да пословно име које не испуњава законом прописане услове не може бити регистровано и често представља разлог за одбачај пријаве за регистрацију, нарочито приликом оснивања, па препоручујемо да следећа упутства пажљиво проучите пре подношења регистрационе пријаве:

Пословно име обавезно садржи: име и презиме предузетника, опис претежне делатности, ознаку „предузетник“ или „пр“ и седиште, а може да садржи и посебан назив као и ознаке којима се ближе одређује предмет пословања предузетника.
Пословно име не може да буде такво да вређа морал, да изазива заблуду у погледу правне форме. Ово значи да ознака правне форме у пословном имену мора да одговара стварној правној форми субјекта (односно не сме да упућује на неку другу правну форму). Такође, пословно име не може да садржи погрдне и сличне речи.
Пословно име је на српском језику, на ћириличном или латиничном писму.
Пословно име и преводи пословног имена, могу да садрже назив Републике Србије или њене територијалне јединице и аутономне покрајине, као и њихове придевске облике уз претходну сагласност надлежног органа. Такође, могу да садрже и назив стране државе или међународне организације и њихове придевске облике уз сагласност надлежног органа те државе или међународне организације.
Назив предузетника може бити на страном језику, може да садржи поједине стране речи или карактере, на латиничном писму енглеског језика, као и арапске или римске бројеве. Важно је уочити да се ова могућност односи само на назив, али не и на цело пословно име субјекта регистрације.
Назив предузетника може да садржи лично име другог физичког лица уз његову сагласност, односно сагласност његових законских наследника уколико је то лице умрло.
Назив не може да изазива заблуду у погледу делатности предузетника, као и у погледу правне форме.
Предузетник може у пословању да користи и превод пословног имена или превод скраћеног пословног имена на језику националне мањине или страном језику (при чему се назив не преводи). Уколико предузетник жели да користи превод пословног имена или скраћеног пословног имена у свом пословању, потребно је да и те преводе региструје.
Поред пословног имена, предузетник може да користи и скраћено пословно име, под истим условима под којим користи и пословно име и оно обавезно садржи: име и презиме предузетника, ознаку „предузетник“ или „пр“ и назив. Дакле, име и презиме предузетника, ознака правне форме и назив су обавезни елементи скраћеног пословног имена предузетника. При томе, назив у скраћеном пословном имену мора бити идентичан називу у пословном имену и не могу се користити скраћенице назива, акроними и слично.
Пословно име не може да изазива заблуду у погледу предмета пословања предузетника, Ово значи да претежна делатност у пословном имену предузетника не може да буде наведена као: услужна радња, занатство, занатске услуге, занатска радионица, услужна агенција, агенција за интелектуалне услуге, производња, производно занатска радња , или:: СЗР, СТР, СУР, ЗТПУР и сл.
Опис претежне делатности који се наводи у пословном имену, мора бити у складу са описом делатности која се региструје као претежна делатност предузетника и не може да изазива заблуду, као и његов назив, у погледу предмета пословања предузетника. На пример: ако је претежна делатност предузетника: 9523 Поправка обуће и предмета од коже, та делатност у пословном имену може бити описана на исти начин (поправка обуће и предмета од коже) или нпр.: поправка обуће, обућарска радионица, обућар, обућарске услуге и сл.
Ако предузетник, поред претежне делатности, обавља и друге делатности, његово пословно име може да садржи (поред описа делатности коју ће обављати као претежну) и прециазан или мање прецизан опис тих других делатности, ако предузетник те делатности може да региструје (пример: Поправка обуће, трговина, прозводња и превоз, Поправка обуће, угоститељство, трговина и грађевинарство, Поправка обуће и мењачки послови, Студио за стране језике и изнајмљивање возила итд.). Наравно, ово није могуће у случају ако је посебним прописом одређено да: 1. предузетник не може да обавља одређену делатност (делатност школа за возаче, адвокатска делатност, делатност установа), 2. делатност може да се обавља само као претежна (пример: такси превоз), 3. делатност може да се обавља као једина (пример: заступник у осигурању), или 4. да није приложена претходна сагласност, ако је то прописано (пример: промет и поправљање оружја и муниције,...).
Ако опис шифре делатности која се региструје као претежна, обухвата више различитих послова и активности, у пословном имену се прецизно наводи само онај посао, односно активност коју ће предузетник обављати. Пример: шифра 69.10 Правни послови (садржи: адвокатске послове који се не региструју у РПС и – остале правне послове који обухватају активности - вештака, стечајних управника, извршитеља итд, који се региструју у РПС и њихова регистрација је условљена издавањем претхоног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа),
Најзад, пословно име предузетника мора да се разликује од пословног имена другог предузетника, тако да не изазива заблуду о идентитету са другим предузетником, Ово правило је нарочито важно, будући да је одредбом члана 14. став 1. тачка 8. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре прописано да по пријему пријаве Регистратор проверава да ли је у регистру који поступа по пријави под истим називом већ регистровано друго правно лице или предузетник, или је већ поднета пријава за регистрацију под истим називом, или је већ резервисан у складу са овим законом, односно да ли је назив одређен у складу са законом. Уколико постоји назив који је идентичан или сличан траженом називу, пријава ће бити одбачена. Из наведених разлога, препоручујемо да подносиоци регистрационих пријава оснивања предузетника или пријава за промену назива регистрованих предузетника, изврше претрагу већ регистрованих или резервисаних назива, како би избегли нежељено одбацивање захтева за регистрацију.

При томе, предлажемо да се, приликом коришћења Претраге података придржавате следећих упутстава:

Уколико се жељени назив састоји из само једне речи, препоручујемо да претрагу извршите и за цео и за део назива и уколико вам овај начин претраге не врати никакве резултате, то значи да је тај назив слободан. Уколико је, међутим, жељени назив заузет, имајте у виду да додавање, једног или два симбола (као што су цртице, слова, размак) неће бити довољно да такав назив буде регистрован. На пример, уколико постоји привредни субјект са називом BETAPREVOZ, неће бити могуће регистровати назив BETA PREVOZ или BETA-PREVOZ;

Водите рачуна да се неке речи другачије пишу, али се исто изговарају, односно да се на један начин пишу на српском и на страном језику (нпр. MENADŽMENT и MANAGEMENT) тако да је увек потребно проверити да ли се употребом неког другог слова или распореда слова добија исти резултат, јер ако се само другачије пише, а исто изговара, то може да изазива забуну о привредном субјекту (нпр. KOFI и COFFEE и COFEE). Такође, уколико се жељени назив састоји из више од једне речи, никада немојте куцати у поље претраге све речи из којих се назив састоји. У оваквим ситуацијама, препоручујемо да узмете онај део назива који је по нечему специфичан и да тај део укуцате у поље претраге па ако вам овај начин претраге не врати никакве резултате, такав назив је слободан.

ВАЖНО: Пословно име предузетника не мора да садржи назив.

Б) Резервација назива

Уколико желите да будете сигурни да ће тачно одређени назив који желите да региструјете бити слободан, можете се користити правом резервације назива, која је прописана чланом 39. и 40. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, којима је прописано да се резервација назива покреће подношењем пријаве надлежном регистру са доказом о уплати накнаде за резервацију назива (висина накнаде).

Ако су испуњени услови за резервацију назива Регистратор у року од пет дана од дана подношења пријаве издаје потврду о резервацији назива и резервисани назив уноси у базу података резервисаних назива. Потврда садржи ознаку регистра, број под којим је пријава заведена, датум и време пријаве, назив који се резервише, податке о подносиоцу пријаве и податке о висини накнаде. Назив се резервише у корист подносиоца пријаве на рок од 60 дана од дана објаве, који се уз поновну уплату накнаде, пре истека рока на који је резервисан, може обновити на накнадни рок од 60 дана. Резервација назива се до истека рока на који је назив резервисан, може пренети на друго правно или физичко лице у ком случају Регистратор потврду о преносу резервисаног назива доставља лицу у чију је корист назив резервисан.

Претежна делатност

Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС“ број 36/2011, 99/2011), члан 4. став 1. прописује да привредно друштво има претежну делатност, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом, те у члану 4. став 2. да се посебним законом може условити регистрација или обављање одређене делатности издавањем претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа.

Узимајући у обзир наведену одредбу Закона о привредним друштвима, привредни субјекти пријављују за упис у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре само једну, претежну делатност, док се за све остале делатности подразумева по самом Закону да их привредни субјект може обављати, уз прибављање претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа ако је то прописано посебним законом.

Са друге стране, уколико привредни субјект жели да се у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре упише као претежна делатност она делатност која се може обављати само на основу претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа, дужно је да овакво одобрење, сагласност или други акт надлежног органа и достави приликом подношења захтева за упис те делатности у Регистар (нпр. производња, промет, дистрибуција, прерада и ускладиштење материја опасних и штетних по здравље људи и животне средине, послови заступника у осигурању, приватна пракса, производња, промет и оправка оружја).

Одредбом члана 88. Закона о привредним друштвима прописано је да се на делатност предузетника, сходно примењују одредбе члана 4. овог закона о делатностима друштва.

Привредни субјект за упис у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре не доставља потврду надлежних инспекцијских служби о испуњености услова у погледу простора у коме се делатност обавља, осим када је посебним законом прописано да је за регистрацију и обављање одређене делатности потребно прибавити такву потврду.

Из изнетог произилази да привредни субјекти могу уписати у Регистар само једну, претежну делатност, јер им је по основу Закона о привредним друштвима дозвољено да обављају и друге делатности, с тим што сâм привредни субјект мора водити рачуна о испуњености услова за обављање тих делатности.

У вези са могућношћу обављања свих законом дозвољених делатности, напомињемо и то да одредбама Закона о привредним друштвима, а такође ни одредбама Закона о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС“, бр. 35/2009) није предвиђена ни обавеза, нити могућност регистрације података о обављању спољнотрговинског промета и услуга у спољној трговини и да у складу са тим, Регистар привредних субјеката почевши од 01.02.2012. године не врши регистрацију ових података. Дакле, обављање како претежне тако и споредних делатности у спољнотрговинском промету, није условљено регистрацијом у Регистру привредних субјеката.

НАПОМЕНА: ПРЕУЗЕТО СА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ www.apr.gov.rs

Све потребне информације о процедури оснивања предузећа/радње, можете добити у Општинском услужном центру, Трг Цара Лазара ББ (Објекат Културног центра општине Беочин), као и на телефон: 021872052.