Сачекајте моменат!!!Општина Беочин
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Време у Беочину
-
Актуелни конкурси
-
-
-
-
Годишњи извештаји о раду јавних предузећа
Ценовник услуга јавних предузећа
Промо материјали и брошуре
Базе подазака
Службени лист општине Беочин
Питајте председника
Питајте председника скупштине
Јавне набавке
<< Назад

ПРИВРЕДНА ДРУШТВА

УПУТСТВА ЗА ОСНИВАЊЕ

Покретање поступка регистрације:

Поступак регистрације покреће се подношењем регистрационе пријаве Агенцији (непосредно у седишту АПР у Београду или у некој од организационих јединица или поштом), а може бити покренут и по службеној дужности ако је таква регистрација предвиђена законом или када је то у јавном интересу.

Ако поступак покреће странка, пријава се подноси на прописаном обрасцу или ако образац није прописан - у форми поднеска у ком се наводе подаци о:

  1. називу регистра коме се пријава подноси (Регистар привредних субјеката)
  2. предмету и врсти регистрације
  3. подносиоцу пријаве (име, презиме, матични број/број пасоша за странца, адреса)
  4. начину достављања одлуке Регистратора (поштом на означену адресу или личним преузимањем у седишту АПР у Београду или некој од организационих јединица).

При томе, регистрациона пријава оснивања је прописана, те се подноси на прописаном обрасцу (ЈРППС) при чему је потребно изабрати одговарајући образац у зависности од правне форме субјекта који се оснива. Дакле, пријава оснивања поднета у форми поднеска, уместо на прописаном обрасцу, увек ће бити одбачена.

Регистрационе пријаве промене и брисања нису прописане, али се на интернет страни Агенције, у одељку Обрасци, могу пронаћи понуђени обрасци који олакшавају регистрацију. Треба водити рачуна да се приликом подношења регистрационе пријаве промене увек подноси прва страна пријаве (Обавезни подаци) која садржи поља за упис свих горе побројаних (1-4) обавезних података, а да се уз њу прилажу и одговарајући додаци у зависности од врсте промена које се пријављује за регистрацију. При томе, битно је одабрати одговарајући додатак, тако да подаци уписани у додатку буду у сагласности са документацијом која се прилаже уз регистрациону пријаву. Никада немојте прилагати празне додатке за оне промене које не желите да региструјете.

Овлашћени подносилац:

Када се поступак покреће по захтеву странке, подносилац пријаве мора бити овлашћен за њено подношење.

А) Подношење регистрационе пријаве оснивања:

Подносилац регистрационе пријаве оснивања може бити:

  1. оснивач
  2. лице које пуномоћјем овласти оснивач.

Напомена:

Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.
Пуномоћника, који је адвокат, може мењати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.
Пуномоћник адвокат мора обавезно ставити свој печат на достављену регистрациону пријаву.
Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

Б) Подношење регистрационе пријаве промене и брисања:

Подносилац регистрационе пријавепромене и брисањаможе бити:

  1. регистровани заступник (директор, други регистровани заступник, ликвидациони или стечајни управник) привредног субјекта,
  2. новоименовани заступник привредног субјекта (ако се пријава односи на промену заступника)
  3. лице које заступник овласти пуномоћјем,
  4. за регистрацију промене члана друштва подносилац може бити и члан који иступа односно приступа друштву.

Напомена:

Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.
Пуномоћника који је адвокат може замењивати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.
Пуномоћник адвокат мора обавезно ставити свој печат на достављену регистрациону пријаву.
Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

Одлучивање Регистратора по пријави

Рок за одлучивање о пријави је пет дана од дана пријема пријаве. Када се пријава подноси поштом, као датум и време њеног подношења, узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији, а не датум предаје пошти.

доноси решење којим одбацује пријаву. Реч је о ситуацијама у којима тражена регистрација не може уопште бити извршена, па је доношењем оваквог решења поступак окончан без могућности да подносилац уз достављање неке допунске документације утиче на другачији исход поступка.

Ако Регистратор утврди да нису испуњени остали услови из члана 14. став 1. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Службени гласник РС“ бр. 99/11) доноси решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени.

Ако подносилац у року од 30 дана од дана објављивања овог решења поднесе:

  1. нову регистрациону пријаву за регистрацију података о чијој регистрацији је одлучено тим решењем (при чему је битно да нова пријава буде поднета у целости, а не само поједини делови пријаве, будући да је реч о новом захтеву за регистрацију),
  2. достави евентуално недостајућу и/или исправљену документацију (уколико је у решењу о одбацивању наведено која документација није приложена и/или који су недостаци приложене документације)
  3. и плати половину од износа прописане накнаде за регистрацију која је предмет пријаве (при чему ће овај износ увек бити наведен у образложењу решења о одбацивању),

задржава право приоритета одлучивања засновано подношењем пријаве одбачене у складу са напред наведеним.

Уколико подносилац одлучи да користи право приоритета, потребно је да у новој регистрационој пријави на првој страни обавезно наведе број претходно одбачене пријаве. На овај начин подносилац се позива на право приоритета што је веома битно, јер у супротном Регистратор достављену пријаву може посматрати као потпуно нов захтев, у ком случају ће пријава највероватније бити одбачена (због недовољне накнаде и/или недостајуће документације).

Достављање писменог отправка одлуке Регистратора (решења)

Достављање писменог отправка одлуке Регистратора врши се на изричит захтев подносиоца пријаве. Ово значи да подносилац у пријави мора да захтева достављање одлуке Регистратора и да одабере један од понуђених начина доставе. Уколико ово не учини, писмени отправак одлуке Регистратора неће бити достављен, а подносилац ће са садржином одлуке моћи да се упозна у одељку Претрага података привредних друштава (за изабрано привредно друштво погледати Одлуке регистратора).

Начини на које се врши достављање писаног отправка одлуке Регистратора су следећи:

  1. поштанском пошиљком, на регистровану адресу за пријем поште правног лица
  2. поштанском пошиљком, на адресу седишта правног лица (ако адреса за пријем поште није регистрована)
  3. преузимањем у седишту Агенције
  4. преузимањем у некој од организационих јединица Агенције
  5. поштанском пошиљком на адресу подносиоца.

Жалба на одлуку Регистратора

Против одлука Регистратора жалбу може поднети подносилац пријаве.

У жалби се обавезно наводи број и датум одлуке која се жалбом побија, разлози побијања, идентификациони подаци о подносиоцу жалбе и потпис подносиоца жалбе.

Жалба се подноси министру надлежном за положај привредних друштава и других облика пословања, преко Агенције, у року од 30 дана од дана објављивања одлуке.

Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење којим је захтев за регистрацију одбачен уз утврђивање услова који нису били испуњени и истовремено отклони недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби. Ово значи да подносилац уз жалбу не може доставити недостајућу или исправљену документацију, односно да она неће бити узета у обзир ако је достављена уз жалбу.

Ако Регистратор утврди да је жалба неблаговремена, недопуштена или изјављена од неовлашћеног лица, одбациће жалбу својим решењем.

Ако Регистратор утврди да је жалба основана, измениће побијену одлуку или ставити ван снаге решење о одбацивању пријаве и донети решење о усвајању пријаве.

Ако Регистратор у року од пет дана од дана њеног пријема, жалбу нити одбаци нити усвоји, без одлагања је доставља надлежном министру.

Министар о жалби одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе у министарству.

Исправка грешке

Ако је приликом регистрације начињена грешка у писању, рачунању или друга очигледна грешка, Регистратор ће, у року од пет дана од дана сазнања за грешку или од дана подношења захтева за исправку, извршити исправку грешке у регистру и о томе донети закључак.

Ако Регистратор, одлучујући о захтеву за исправку грешке, утврди да грешка није начињена, доноси решење којим се захтев одбија као неоснован.

Добијање извода из Регистра привредних субјеката

За добијање извода из Регистра привредних субјеката у Агенцији за привредне регистре потребно је:

Захтев за извод може да поднесе било које физичко лице, а извод се одмах добија у Агенцији.

Пословно име и резервација назива

А) Пословно име

Законом о привредним друштвима прописано је да привредно друштво послује и учествује у правном промету под пословним именом које је регистровано у складу са законом.

Правила којима је Закон уредио назив и пословно име су веома важна будући да пословно име које не испуњава законом прописане услове не може бити регистровано и често представља разлог за одбачај пријаве за регистрацију, нарочито приликом оснивања, па препоручујемо да следећа упутства пажљиво проучите пре овере оснивачког акта и подношења регистрационе пријаве:

  1. Пословно име обавезно садржи назив, правну форму и место у коме је седиште друштва, а може да садржи и опис предмета пословања, као и друге елементе ако је то прописано законом. Тако, уз пословно име привредног друштва у поступку ликвидације додаје се ознака „у ликвидацији“, а уз пословно име субјекта у стечају додаје се ознака „у стечају“
  2. Пословно име не може да буде такво да вређа морал, да изазива заблуду у погледу правне форме друштва и да изазива заблуду у погледу претежне делатности друштва. Ово значи да пословно име не може да садржи погрдне и сличне речи, да ознака правне форме у пословном имену мора да одговара стварној правној форми субјекта (односно не сме да упућује на неку другу правну форму) и да евентуални опис предмета пословања мора бити у складу са регистрованом претежном делатношћу. Тако на пример, друштво чија је претежна делатност трговина, не може у свом пословном имену користити опис „за услуге и консалтинг“ јер би овакав опис стварао заблуду у погледу претежне делатности друштва.
  3. Пословно име је на српском језику, на ћириличком или латиничком писму.
    При томе је важно водити рачуна да уколико се одабере једно писмо у оснивачком акту или одлуци, истим писмом мора бити уписано и пословно име у регистрациону пријаву. У супротном, постојаће несагласност између регистрационе пријаве и приложене документације, што представља разлог за одбацивање захтева.
    Исто правило важи и за избор малих или великих слова у пословном имену – морају бити идентично наведени и у регистрационој пријави и у приложеној документацији.
  4. Пословно име друштва и преводи пословног имена, могу да садрже назив Републике Србије или њене територијалне јединице и аутономне покрајине, као и њихове придевске облике уз претходну сагласност надлежног органа. Такође, могу да садрже и назив стране државе или међународне организације и њихове придевске облике уз сагласност надлежног органа те државе или међународне организације. Изузетно сагласност није потребна ако пословно име оснивача тог друштва садржи назив те државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине или међународне организације.
  5. Пословно име друштва може да садржи лично име физичког лица уз његову сагласност, односно сагласност његових законских наследника уколико је то лице умрло.
  6. Друштво може у пословању да користи и превод пословног имена или превод скраћеног пословног имена на језику националне мањине или страном језику (при чему се назив не преводи). Уколико друштво жели да користи превод пословног имена или скраћеног пословног имена у свом пословању, потребно је да и те преводе региструје.
  7. Назив друштва може бити на страном језику, може да садржи поједине стране речи или карактере, на латиничном писму енглеског језика, као и арапске или римске бројеве. Важно је уочити да се ова могућност односи само на назив, али не и на цело пословно име субјекта регистрације.
  8. Поред пословног имена, друштво може да користи и скраћено пословно име, под истим условима под којим користи и пословно име и оно обавезно садржи назив и правну форму друштва. Дакле назив и правна форма су обавезни елементи скраћеног пословног имена, а поред њих може да садржи и неке друге елементе (али не мора). При томе, назив у скраћеном пословном имену мора бити идентичан називу у пословном имену, односно не могу се користити скраћенице назива, акроними и слично.
  9. Најзад, назив друштва не сме бити истоветан називу другог друштва и мора се разликовати од назива другог правног лица тако да не изазива заблуду о идентитету са другим друштвом. Ово правило је нарочито важно, будући да је одредбом члана 14. став 1. тачка 8. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре прописано да по пријему пријаве регистратор проверава да ли је у регистру који поступа по пријави под истим називом већ регистровано друго правно лице или предузетник, или је већ поднета пријава за регистрацију под истим називом, или је већ резервисан у складу са овим законом, односно да ли је назив одређен у складу са законом. Уколико постоји назив који је идентичан или сличан траженом називу, пријава ће бити одбачена.
    Из наведених разлога, препоручујемо да подносиоци регистрационих пријава оснивања привредних друштава или пријава за промену назива постојећих друштава, изврше претрагу већ регистрованих назива, како би избегли нежељено одбацивање захтева за регистрацију.

 

При томе, предлажемо да се придржавате следећих упутстава:

Б) Резервација назива

Уколико желите да будете сигурни да ће тачно одређени назив који желите да региструјете бити слободан, можете се користити правом резервације назива, која је прописана чланом 39. и 40. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, којима је прописано да се резервација назива покреће подношењем пријаве надлежном регистру са доказом о уплати накнаде за резервацију назива (висине накнада).

Ако су испуњени услови за резервацију назива Регистратор у року од пет дана од дана подношења пријаве издаје потврду о резервацији назива и резервисани назив уноси у базу података резервисаних назива. Потврда садржи ознаку регистра, број под којим је пријава заведена, датум и време пријаве, назив који се резервише, податке о подносиоцу пријаве и податке о висини накнаде. Назив се резервише у корист подносиоца пријаве на рок од 60 дана од дана објаве, који се уз поновну уплату накнаде, пре истека рока на који је резервисан, може обновити на накнадни рок од 60 дана. Резервација назива се до истека рока на који је назив резервисан, може пренети на друго правно или физичко лице у ком случају Регистратор потврду о преносу резервисаног назива доставља лицу у чију је корист назив резервисан.

Претежна делатност

Закон о привредним друштвима (Сл. гласник РС број 36/2011, 99/2011), члан 4. став 1. прописује да привредно друштво има претежну делатност, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом, те у члану 4. став 2. да се посебним законом може условити регистрација или обављање одређене делатности издавањем претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа.

Узимајући у обзир наведену одредбу Закона о привредним друштвима, привредни субјекти пријављују за упис у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре само једну, претежну делатност, док се за све остале делатности подразумева по самом Закону да их привредни субјект може обављати, уз прибављање претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа ако је то прописано посебним законом.

Са друге стране, уколико привредни субјект жели да се у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре упише као претежна делатност она делатност која се може обављати само на основу претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа, дужно је да овакво одобрење, сагласност или други акт надлежног органа и достави приликом подношења захтева за упис те делатности у Регистар (нпр. производња, промет, дистрибуција, прерада и ускладиштење материја опасних и штетних по здравље људи и животне средине, послови банака, послови осигуравајућих друштава).

Одредбом члана 88. Закона о привредним друштвима прописано је да се на делатност предузетника, сходно примењују одредбе члана 4. овог закона о делатностима друштва.

Привредни субјект за упис у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре не доставља потврду надлежних инспекцијских служби о испуњености услова у погледу простора у коме се делатност обавља, осим када је посебним законом прописано да је за регистрацију и обављање одређене делатности потребно прибавити такву потврду.

Из изнетог произилази да привредни субјекти могу уписати у Регистар само једну, претежну делатност, јер им је по основу Закона о привредним друштвима дозвољено да обављају и друге делатности, с тим што сâм привредни субјект мора водити рачуна о испуњености услова за обављање тих делатности. Мишљење Регистратора привредних субјеката у вези са регистрацијом претежне делатности можете преузети овде.

У вези са могућношћу обављања свих законом дозвољених делатности, напомињемо и то да одредбама Закона о привредним друштвима, а такође ни одредбама Закона о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС“, бр. 35/2009) није предвиђена ни обавеза, нити могућност регистрације података о обављању спољнотрговинског промета и услуга у спољној трговини и да у складу са тим, Регистар привредних субјеката почевши од 01.02.2012. године неће вршити регистрацију ових података, а до раније регистровани подаци неће бити јавно доступни. Дакле, обављање како претежне тако и споредних делатности у спољнотрговинском промету, није условљено регистрацијом у Регистру привредних субјеката и ови подаци почевши од 01.02.2012. године не представљају предмет регистрације.

НАПОМЕНА: ПРЕУЗЕТО СА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ www.apr.gov.rs

 Све потребне информације о процедури оснивања предузећа/радње, можете добити у Општинском услужном центру, Трг Цара Лазара ББ (Објекат Културног центра општине Беочин), као и на телефон: 021872052.

 

 

-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-